NE KRADI SAN

KOMAD NA KOME NIJE PAMETNO ŠTEDETI

Podeli

 

nameštaj
Prema preporuci lekara ležaj mora biti srednje tvrdoće, savitljiv u tolikoj meri da se pri ležanju prilagodi zakrivljenosti kičmenog stuba...

Narodna poslovica kaže da smo ''stari onoliko koliko je stara naša kičma'', a za starost naše kičme najveću odgovornost snosi jedan nezaobilazni komad nameštaja - krevet. Spavanje kao osnovna fiziološka potreba nužno je za obnovu organizma, a posledice noći s nedovoljno sna su razdražljivost, dekoncentrisanost, smanjena radna sposobnost, usporenost i psihička odsutnost. Jedno je sigurno, čak i ako spavate dovoljno, to vam ne garantuje da ćete se probuditi odmorni, a dobar krevet najvažniji je za dobar san.

ŠTA JE TO DOBAR KREVET?

Da bi jedan krevet zaslužio epitet "dobar" mora da ispuni niz zahtevnih kriterijuma. Pre svega, mora biti dovoljno pro-stran za menjanje položaja tela tokom sna, a stručnjaci kažu da mora i da: održava telesnu temperaturu spavača, upija i u vazduh odvlači prekomernu toplinu i vlagu koju telo oslobađa tokom noći. Naravno, poželjno je da uz sve to bude i: lep, čvrst i trajan. Prema preporuci lekara ležaj mora biti srednje tvrdoće, savitljiv u tolikoj meri da se pri ležanju prilagodi zakrivljenosti kičmenog stuba. Suviše mek ležaj izaziva niz neželjenih efekata, a podloga dobrog ležaja mora se ugibati "od jedan do tri centimetra". Zbog svega navedenog, kada krenete u kupovinu novog kreveta poželjno je da se naoružate strpljenjem i da isprobavate i isprobavate. I pored miliona različitih modela, ne postoji patentirano rešenje za idealan krevet. Svaki čovek bi trebalo da ima krevet koji odgovara njegovoj težini, telesnoj građi i navikama spavanja. Zbog toga što nam od kvaliteta sna zavisi mnogo toga, od zdravlja do dobrog raspoloženja, poželjno je da pri kupovini kreveta ne obraćamo previše pažnje na njegovu cenu i da ne štedimo baš previše. Pri ovoj kupovini, koja se ne obavlja baš svakog meseca ili godine, ne sme se biti preterano štedljiv. Za dobar san nije važno da li je krevet od punog drveta, modernog dizajna ili je antikvitet nasleđen od bake, važno je da je udoban i zdrav.

Od postolja do uzglavlja

Prilikom kupovine dušeka obratite pažnju od čega je napravljen. Najbolji su oni sa gvozdenim federima, mada su u poslednje vreme popularniji dušeci punjeni poliuretanskom penom, odnosno penom od lateksa. I dušek punjen češljanim pamukom je takođe dobar, posebno uz krevete koji se "sklapaju". Upućeni tvrde da su postolja kreveta s letvicama od masivnog drveta trajnija od onih gde dušek leži samo na nosačima ili držačima. Ako je postolje šire od 140 centimetara, preporučuje se središnji nosač. Za podlogu dušeka posebno je važan stabilan ležaj. I dušek i njegova podloga moraju da podupiru telo u svim položajima spavanja. Najčešće se prodaju drveni okviri s oprugama, kod kojih fleksibilne letvice čine podlogu za spavanje. Preporučuju se letvice od bukovog drveta jer dugo ostaju elastične i stabilne. Razmak između letvica trebalo bi da iznosi od tri do četiri centimetra ako služe kao podloga za dušek od lateksa ili hladne pene. Podloge kod kojih je moguće podizati uzglavlje i uznožje mogu nam omogućiti ugodnije čitanje ili da podignemo umorne noge. Uzglavlje nije samo ukras kreveta. Na njega se može udobno smestiti pri sedenju i čitanju pred spavanje, a uz to štiti glavu od hladnoće zida. Ako je uzglavlje tapacirano, dobro bi bilo da se može skinuti i oprati. Fioke ispod kreveta u kojima može da se drži posteljina, omiljene su u malim stanovima. Ali, treba imati na umu da one otežavaju vetrenje dušeka koji se i tokom dana mora provetravati, kako s gornje tako i s donje strane. Ko ne želi da se odrekne fi oka mora paziti da one potpuno ne zatvore krevet i da ih povremeno drži izvučene. Osnovno pravilo za dužinu kreveta jeste visina onog ko na njemu spava plus 20 do 30 centimetara. Standardni kreveti su dužine 200 cm, široki 90, a visoki 45 cm. Bračni kre-veti moraju da za svakog partnera osiguraju najmanje 80 do 90 centimetara širine. Mogu se poručiti i kreveti vanserij-skih dimenzija - oni nude više udobnosti, ali im je i cena viša.

Istorija

Kao malo koji deo nameštaja, valjda zato što je bez njega nemoguće živeti, krevet seže duboko u istoriju. Nakon umota-vanja u debele plahte i spavanja pored otvorene vatre, već negde na početku srednjeg veka krevet postaje važan komad nameštaja koji pored osnovne, dobija i onu estetsku dimenziju. Već tada, daske na uzglavlju i podnožju bile su ukrašene rezbarijama. Prvi srednjovekovni kreveti bili su pravougaonog oblika i bili su opremljeni izuzetno velikim brojem jastuka za glavu. Hladni kameni zidovi dvoraca bili su presvučeni drapiranim tapiserijama kako bi spavači bili zaštićeni od velike hladnoće. Osim kreveta obavezne su bile i škrinje za posteljinu. U XIII veku, s pojavom baldahina, krevet je uzdignut do ritualnog objekta. Krevetne zavese na početku simbolizovale su rang i moćsvoga vlasnika. Na samom početku baldahin je bio namenjen samo kraljevima i državnicima. Mnogo godina kasnije, tokom XVII veka, spavaća soba se postepeno punila nameštajem i krevet više nije bio jedini komada nameštaja u sobi za spavanje, a krevet približno dobija današnji izgled.

I krevet ima rok trajanja

Bez obzira na to koliko volite svoj krevet, koliko vam je udoban i lep, veoma je važno znati da nije preporučljivo da se koristi neograničeno. Eksperti u ovoj oblasti izračunali su da je posle najmanje deset godina, neophodno kupiti nov krevet, ili barem dušek. Takođe, ono što se nikako ne sme zaboraviti: održavanje dušeka važno je koliko i njegov kvalitet. Redovno ga usisavajte, jednom mesečno bi ga trebalo oprati, a najbolje je da to urade ljudi iz servisa za pranje tepiha i nameštaja. Krevet, svakako zaslužuje ovakvu pažnju jer u njemu provodimo, ni više ni manje nego - trećinu svog života!

dobar krevet

LEBDEĆI KREVET: Na prošlogodišnjem “Milionerskom sajmu” koji je održan u belgijskom gradu Kortrijk, prikazan je magnetski lebdeći krevet koji se smatra najvećim modnim krikom i najskupljim krevetom na svetu. U današnje vreme konvencionalni kreveti i dušeci ne doživljavaju puno promena u tehnološkom i strukturalnom smislu, pa je holandski arhitekta Janjaap Ruijssenaars to iskoristio da se probije sa svojom idejom. Cilj njegovog projekta je bio da napravi upotrebljiv predmet koji ne podleže standardnim zakonima gravitacije, već jednoj drugoj sili - magnetizmu. Ruijssenaars je, kažu, čitavih šest godina radio na tehnologiji najskupljeg kreveta, u saradnji sa kompanijom Bakker Magnetics. Trajni, suprotno dejstvujući magneti industrijske snage omogućavaju da krevet lebdi oko 40 cm iznad poda, a može da podnese težinu od 900 kg. Cena najskupljeg kreveta (standardnih dimenzija) će iznositi 1.200.000 evra, dok će manji tj. petina standardnog koštati 115.000 evra.


VODENI KREVET : Iako su mišljenja o kvalitetima vodenog kreveta podeljena, ovaj i danas «egzotični» komad nameštaja pleni veliku pažnju. Osim što ga je preporučljivo kupovati u specijalizovanim radnjama, iskusni kažu da se i vodeni krevet pre kupovine mora obavezno - isprobati. Obožavaoci tvrde da se u vodenom krevetu telo opušta znatno brže nego u običnom krevetu, kao i da u svim položajima spavanja kičma leži anatomski pravilno.

Prednost vodenog kreveta je i u tome što se i nakon mnogo godina korišćenja u njemu osećate isto kao i prvi dan jer voda ne menja svoj oblik. Prilikom izrade ovakvih kreveta trebalo bi da se koriste isljučivo visokokvalitetni, posebno otporan vinilni materijal koji bi morao biti odobren po strogom evropskom Zakonu o štetnim materijalima EN71 u kombinaciji sa trajno stabilizirajućom zahevnom tehnikom zavarivanja.

Piše: Jovana Antić